Notice: Undefined index: HTTP_X_FORWARDED_FOR in /var/www/html/inovacija/includes/framework.php on line 11
Почетна
slide 2
slide 3

Били су најбоље иновације, сада су озбиљна предузећа

(Biznis i finansije)

Новосадска предузећа Тајфун ХИЛ и Уљара „Пан-унион“ успешно послују у различитим индустријама не само на домаћем, већ и на светском тржишту. Заједничко им је што су први корак направиле захваљујући иновативним идејама које су награђене на такмичењу Најбоља технолошка иновација у Србији, чији се победник проглашава сваке године крајем децембра.

Промена свести у Србији одувек је био најтежи посао. А, управо тиме бави се такмичење Најбоља технолошка иновација (НТИ), на коме се ове године проглашавају победници једанаести пут. Такмичење је, како организатори кажу, у старту замишљено пре као школа високотехнолошког предузетништва, него као инструмент одређивања ко је најуспешнији. За успешност се, истичу, ионако побрине само тржиште. До сада је кроз НТИ прошло 2.359 тимова и додељене су награде у вредности од 75 милиона динара. Некима је управо ово такмичење дало „ветар у леђа“ за покретање сопственог бизниса не само на домаћем, већ и на светском тржишту, о чему сведоче и наши саговорници. 

Једна од најуспешнијих старт-ап прича потеклих из такмичења за Најбољу технолошку иновацију је предузеће Тајфун ХИЛ које је основано у јануару 2010. године, након победе тима Тајфун на такмичењу 2009. са иновацијом „Дигитални симулатор“. 

Ова иновација представља уређај за тестирање управљачког софтвера претварача енергетске електронике. Група магистара, доктора и инжењера из разних области електротехнике, са Факултета техничких наука у Новом Саду, произвела је најбржи дигитални симулатор у реалном времену који је, у тренутку представљања 2009. године, био 50 пута бржи од сваког постојећег. Симулатор елиминише потребу за скупом инфраструктуром у процесу развоја уређаја и софтвера, и на тај начин смањује улагања, ризик и време развоја и тестирања нових производа енергетске електронике.

Клијенти и компаније и универзитети

Како објашњавају у компанији Тајфун ХИЛ, уређаји енергетске електронике имају веома широку примену у свим областима, почев од обновљивих извора, па до најмасовније примене у електромоторним погонима. Данас готово да нема електромоторног погона без уређаја енергетске електронике, што говори о величини циљног тржишта. 

„Са ове временске дистанце могу слободно да кажем да је велико питање да ли би компанија Тајфун ХИЛ данас уопште постојала, да није било припремне фазе за такмичење и самог такмичења за Најбољу технолошку иновацију 2009. године. Стручна обука у вештинама иновативног пословања, коју је тада неискусни Тајфун ХИЛ тим морао да пође у процесу такмичења била је пресудна у организационом смислу, а неочекивана победа улила нам је самопоуздање које је у значајној мери допринело резултатима које остварујемо“, каже за БиФ Никола Челановић, генерални директор и суоснивач предузећа Тајфун ХИЛ . 

 

Иновација ове фирме нашла је практичну примену у аутоматском тестирању управљачког софтвера енергетских претварача соларних и ветро електрана, беспрекидних напајача и електромоторних погона, које је до појаве Тајфун ХИЛ производа било могуће вршити само у скупим и добро опремљеним лабораторијама. 

„Развој производа никада није завршен, а прву продају смо остварили већ 2009. године. Након победе на такмичењу, вера младог Тајфун ХИЛ тима у своје способности омогућила му је да у невероватно кратком временском периоду испоручи тржишту производ који је и до данас задржао технолошку предност у односу на конкурентне производе“, истиче први човек компаније. 

Челановић наводи да компаније које се баве испитивањима тржишта процењују данашње тржиште ХИЛ (Hardware in the Loop) система тестирања на 500 милиона евра на годишњем нивоу. „Конкуренција на тржишту је изузетно оштра, а наш циљ је да постанемо једна од водећих компанија. Оно што нас посебно охрабрује је то да наши производи, пре свега, одушевљавају инжењере који их користе у свакодневном раду, а потом и менаџере који су препознали изврсност наше технологије која им доноси значајну уштеду кроз убрзање развоја њихових производа и услуга“, наводи наш саговорник. 

Компанија тренутно извози на тржишти Северне Америке, Европе и Азије, и то у два, за њу подједнако важна тржишна сегмента: индустрији и универзитетима који школују будуће стручњаке у области енергетске електронике. Корисници су светски лидери у својим областима, као што су Schneider Electric, General Electric, ABB, LG, LSIS, Woodward. „Посебно смо поносни што се будуће генерације стручњака на универзитетима у Тексасу у Даласу и Арлингтону, Универзитету у Северној Каролини, Универзитету у Трсту, ЕПФЛ-у у Лозани, између осталих, школују и изводе истраживања користећи наше уређаје“, истиче Челановић. 

Тајфун ХИЛ је, у протеклих шест година прешао пут од стварања иновације, победе на Такмичењу НТИ, оснивања предузећа, до данас модерне компаније која има огранке у Новом Саду, Цириху и Бостону, као и мрежу дистрибутера и партнерских компанија у Азији. „Циљ нам је раст и јачање компаније и повећање удела на тржишту. У овом моменту наши купци су претежно компаније у области обновљивих извора енергије и водећи светски универзитети. Са трендом електрификације аутомобила очекујемо снажнији продор компаније Тајфун ХИЛ у аутомобилску индустрију“, најављује Никола Челановић.

Све је почело од њиве

Да нису само иновације у области ИТ сектора тржишно исплативе, показује још један пример победника на овом такмичењу. Реч је о фирми која је донела иновацију у области хране. О њеном „зеленом брашну“ пре три године брујали су сви медији у Србији. Петочлани тим “Брашњари” однео је 2012. године победу на такмичењу Најбоља технолошка иновација представљајући брашно од семена тикве голице. Данас, три године касније, у производном асортиману Уљаре „Пан-унион“ из Новог Сада, осим хладно цеђеног уља од бундеве и брашна од бундеве, присутни су и други, не мање оригинални производи. 

„Без производње уља од тикве, нема ни производње брашна. Оно се прави од такозване погаче која остане после хладног цеђења тикве. Почели смо да производимо и девичанско уље од тикве, као и брашно из погаче која преостане после тога. Девичанско уље је, такође, сто одсто природно и има исти хемијски састав, али другачија органолептичка својства, пошто се прави од семена тикве које се претходно загрева, па има другачији и атрактивнији мирис и укус. Цеди се и на другачијој преси. Али, структура уља и брашна добијеног на овај начин потпуно је иста као и код хладно цеђеног уља“, каже за БиФ Бранислав Панић, из Уљаре Пан-унион Нови Сад. 

Он истиче да је почела и производња уља од лана, али и од конопље. Сваку производњу уља прати и производња одговарајућег брашна. „Брашно од лана користи се у пекарској индустрији као и оно од тикве, само што ово брашно има другачији однос протеина и уља, и такође је веома корисно за организам. Цедимо и конопљино уље, које спада у нутритивно највреднија уља са највише линолних и линоленских киселина, односно омега 6 и омега 3 киселина. Правимо, такође, и брашно од конопље “, наводи Панић. 

Производни асортиман овог предузећа није се ту зауставио. Уљара данас цеди и семе сусама, затим орах, лешник, кајсију, сунцокрет. Све је искоришћено у том поступку, јер после производње уља, следи прављење брашна, које се, како објашњава наш саговорник, свакако разликује од класичног. 

„Брашна од тикве, лана и конопље користе се као додаци за пецива. Остала поменута брашна своју примену налазе у слатким програмима за колаче и разна слатка пецива. Ништа од овога није настало преко ноћи, у овом програму смо већ дуго, још од 2000. године. Прво смо почели са производњом тикве на њиви. Одатле је све настало. Производе пласирамо велепродајно, преко ланаца здраве хране и мегамаркета“, објашњава Панић, који најављује да ће у наредном периоду посебно бити фокосирани на повећање извоза. План ове компаније је да у производни асортиман уврсти и разне преливе, додатке и бутере који ће за основ имати њихова уља и брашна.

Коначан поредак тимова на НТИ 2015

За учешће на такмичењу је пријављено 124 тима, 107 тимова из Србије и 17 тимова из Републике Српске.

У првом колу рецензирања, тзв. предселекцији, оцењено је укупно 106 иновација, док 18 пријава није рецензирано због непотпуности пријаве, неиспоштованости пропозиција такмичења или одустанка тима од наставка такмичења.

На техничким рецензијама је оцењено 50 тимова, 38 иновација је позитивно оцењено, док је 12 иновација оцењено као нереализовано. Паралелно са техничким рецензијама, обављена је и оцена пословног модела. Према оценама рецензената, у наставак такмичења се пласирало 28 иновација из Србије и 3 иновација из Републике Српске. На основу пласмана, оствареног на НТИ 2014, на сусрет са потенцијалним инвеститорима (ССИ) је позвано још 6 тимова.

На ССИ, 10. новембра, представило се 32 тима из Србије, док је 2 тима одустало од наставка такмичења. Три иновације из Републике Српске које су дошле до ове фазе, су такође оцењиване, и накнадно су учествовале у финалу такмичења за Републику Српску.

Најбоље пласираних 12 тимова из Србије су позвани у полуфинале. Полуфиналне групе су формиране по принципу:

Група 1: 1-2-3-10-11-12

Група 2: 4-5-6-7-8-9

Поредак у полуфиналној ГРУПИ 1:

1. Аналитичари
2. ЕкоПлоча
3. Амброзер
4. Соларис+
5. Illuminator
6. GreenDetectives

Поредак у полуфиналној ГРУПИ 2:

1. BanKy
2. WPS
3. Acc-box2015
4. ССМете
5. Силос
6. BeeSafe

Поредак тимова од 7. до 12. места се одређује на основу пласмана у полуфиналу, уз поштовање редоследа пре полуфинала. То у пракси значи да четворопласирани тимови заузимају 7. и 8. место, осим у случају да је четворопласирани из једне групе имао слабији пласман пре полуфинала од петопласираног из друге групе.

7. Соларис+
8. ССМете
9. Силос
10. BeeSafe3
11. Illuminator
12. GreenDetectives

По истом принципу је одређен и поредак тимова од 1. до 6. места, на основу ког су добијени бодови који су у финалу додавани као бодови рецензената.  

1. Banky
2. WPS
3. acc-box-2015
4. Аналитичари
5. ЕкоПлоча
6. Амброзер

Коначан поредак тимова погледајте овде

Банкарски киоск тима Banky најбоља иновација у 2015.

Финале Такмичења за најбољу технолошку иновацију, одржано је у четвтак, 24. децембра 2015. у Студију 9, РТС-а у Кошутњаку. 

На почетку финала, окупљене је у име Министарства образовања, науке и технолошког развоја, али и у име жирија који је предводила поздравила државни секретар ресорног министарства проф. др Вера Дондур. Шесточлани жири су, осим професорице Дондур, чинили: Мирослав Милетић, потпредседник Привредне коморе Србије, господин Јасмин Комић  Министар науке и технологије РС, господин Петрашин Јаковљевић, генерални директор компаније Металац из Горњег Милановца, Проф. др Јасмина Вујић, декан катедре за нуклеарни инжењеринг на једном од 10 најбољих и најцењенијих факултета у Америци, на Калифорнијском универзитету у Берклију и Миодраг Зарић оснивач Специјалне болнице за хипербаричну медицину у Београду. 

У финалу се се представили следећи тимови:

1. Амброзер, са иновацијом „Уређај за уништавање амброзије“, област – екологија,

2. Banky, са иновацијом „Банкарски киоск“, област - Информационо комуникационе технологије,

3. Acc-box-2015, са иновацијом „ACCBOX“, област – грађевинарство,

4. Аналитичари, са иновацијом „Изотопски аналитички концепт за утврђивање аутентичности вина и алкохолних пића“, област – пољопривреда,

5. ЕкоПлоча, са иновацијом „Еко плоче“, области – материјали и

6. WPS, са иновацијом „Wine protect system - WPS“, област –машинство.

У првом делу, након кратког прилога о њиховој иновацији, чланови тима су одговарали на питања жирија, док је у другом делу финала, по један представник сваког од шест тимова, одржао једноминутну презентацију иновације, тзв. "златни минут". Званичан жири је саопштио којим тимовима додељу своје бодове, након чега је координатор такмичења, проф. др Драган Повреновић, саопштио бодове које су тимови добили на основу досадашњег пласмана на такмичењу. 

Након сабирања ових бодова, био је познат победник овогодишњег такмичења, а то је тим Banky из Новог Сада, са иновацијом Банкарски киоск.

Коначан поредак у финалу је:

1. Banky

2. Аналитичари

3. Accbox

4. Амброзер

5. WPS

6. Екоплоче

Специјалну награду „др Мирослав Деспотовић“, коју додељује Факултет техничких наука, најмладјем тиму WАМ, доделила је господјица Даница Деспотовић, док је плакету најбољем тиму из Републике Српске, тиму Апилифт, уручила господја Биљана Војводић, помоћник министра за технологију Републике Српске. Значајну подршку овогодишњем такмичењу је пружила компанија Металац из Горњег Милановца, док су специјалне награде у виду штанда на предстојећем Пољопривредном сајму и Сајму технике, најбоље пласираним тимовима обезбедили Новосадски сајам и Београдски сајам.

Снимак финала можете погледати овде: